Ako je Stendal kao pojava u evropskoj kulturi zanimljiva i kao ličnost (političar, poznavalac umetnosti Evrope, teorijski plodan autor), Balzak je takva pojava koja ne izaziva samo poštovanje, već strahopoštovanje i divljenje – spominje se kao div, čudo, mučenik reči, Prometej. Za vrlo kratko vreme prelazi se od mišljenja o žanru romana kao o problematičnim do apsolutnog divljenja Balzaku i…
Jedan od bitnijih citata koji treba držati u glavi kada se razmišlja o romanu je onaj pasus iz „Crvenog i crnog“ gde Stendal kaže: „Roman je ogledalo koje se nosi po drumu… ne optužujte onoga koji nosi ogledalo, optužujte drum ili nadzornika druma koji dopušta da se stvara kaljuga.“ Roman se ne može kriviti za ono za šta je kriva…
Periodizacijski pristup realizmu dovodi do niza nesporazuma, naročito u književnosti malih naroda, kakvi su, recimo, Srbi. U okviru izučavanja u književnosti ustalila se potreba da se periodizacijske sheme velikih naroda prenose na male književnosti. Naravno, tome ne doprinose nacionalna predubeđenja razvijenih kultura prema malim kulturama. Kao da je proces razvoja književnosti zadat – kao da svaka književnost mora da prođe…
Kako odrediti realizam? Nimalo jednostavno pitanje, baš zato što se čini jednostavnim. Pojam „realizam“ je opšti pojam koji se koristi u vanvremenskom tipološkom smislu, u odnosu na „mimetsko“. Ovakvu upotrebu zastupa Erih Auerbah u „Mimesisu“. Tačna upotreba u ovakvom kontekstu je manje pouzdana i nejasnija u odnosu na periodsku upotrebu ovog termina. 1830. godine, godine pojavljivanja „Crvenog i crnog“, Julske…
Zaista veliki romani realizma, su oni u kojima pisac otklanja pažnju od svog stvaralačkog postupka, te stvara iluziju stvarnosti, iluziju da o njima sve znamo, da su oni život, a ne književost. Zato čak i u „Luju Lamberu“, koji je spada u Balzakove „filozofske studije“, Balzak nastoji da se nešto što se opire naraciji – put kroz svet ideja –…
PO MOTIVIMA LJUBIŠE JEREMIĆA ZA INTERNET SCENU PRIREDILI PREDRAG I DRAGANA IVANOVIĆ Pitanje realizma jeste pitanje romana. U pesnišvu relizam poznaju uglavnom Rusi – kao Njekrasov, koga Dostojevski stavlja u zaglavlje drugog dela „Beležaka iz podzemlja“. Francuska poezija tog doba (1820-1850) jeste romantičarska, a nju direktno smenjuje simbolista Bodler, koga sledi Rembo. Realizam ne postoji u evropskom pesništvu. Čak i…
