[vc_row][vc_column][vc_column_text]
XXXIV
MAČKA
Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči,
uvuci kandže, ljupki stvore,
i daj da ronim u te lepe oči
gde metal i ahati gore.
Dok natenane milujem ti glavu
i gipka leđa gladnim dlanom
i klizim rukom uz nasladu pravu
po telu naelektrisanom,
ja vidim svoju ženu. Isto tako
gleda ko i ti, mila zveri,
duboko, hladno, do dna bića strelja,
a tanak dašak lebdi lako
i miris mamno-ubistven treperi
svud oko njenog tamnog tela.
(preveo Branimir Živojinović)
MAČKA
Na strasno mi srce, lepa mačko, skoči;
uvuci sad kandže svoje,
i pusti da tonem kroz lepe ti oči
metalno-ahatne boje.
Dok ti polagano moji prsti glade
glavu i ta leđa gipka,
i dok moja ruka drhteć od naslade
tvoje sjajno telo pipka,
vidim svoju ženu u duhu. Njen pogled,
kao i tvoj, zveri draga,
i dubok i hladan, zadaje ljut ozled,
a, dok ona hoda naga,
blagi vazduh, miris pun opasne pređe
svijaju joj telo smeđe.
(preveo Kolja Mićević)
LI
MAČKA
Po mome mozgu se šeta,
kao usred svoga kutka,
snažna mačka, blaga i ljupka.
Kad mjauče, to ne smeta,
tako je tanana i snena;
ali ma kakav bio uzrok,
njen glas je bogat i dubok.
To je i draž i tajna njena.
Taj glas biseran i žitak
što doseže dna moja tiha,
puni me poput brojna stiha
i očara me k’o napitak.
Ona najteže muke leči
i sadrži zanose najdraže;
da najduže rečenice kaže
njoj nisu potrebne reči.
Ne, nema gudala što mi zbuni
srce, instrument savršeni,
i tako carski peva meni
na najzategnutijoj struni,
kao tvoj glas, mačko tija,
mačko rajska, mačko vascela,
u kojoj sve, kao u anđela,
tananost je i harmonija.
II
Skut njenog krzna smeđ i mek
širi kâd tako blag, da mi
omami čula, kad u tami
pomilovah je, jednom tek.
To je duh prisni mesta tog;
ona sudi, upravlja, spari
u svom carstvu sve stvari;
da li je ona vila, il’ bog?
Kad mi oči, toj mački koju volim
privučene kao magnetom,
krotko se okrenu netom
i kada samog sebe motrim,
ja vidim začuđen na kraju
oganj kroz njene zene sive,
svetiljke jasne, opale žive,
što uporno me posmatraju.
(preveo Kolja Mićević)
LXVI
MAČKE
U zrelom kad su dobu, ja znam za jednu sličnost
ljubavnika vatrenih i strogih učenjaka:
jednako vole mačke, bića blaga i jaka,
što poput njih su zimljiva i vole nepomičnost.
One, ti prijatelji i nauke i slasti,
u muku, stravi mraka provodile bi sate,
i Ereb bi ih uzeo za svoje grobne ate,
kad bi im ponos mogao svom jarmu da povlasti.
Čine se, dok sanjare, ponosne i daleke,
kao u dnu samoće ogromne sfinge neke,
u jedan san beskrajni na izgled uronjene;
od čarobnih iskara bok im se plodni ljeska,
a zlatna zrnca, poput najfinijega peska,
ovlaš ozvezdavaju tajnovite im zene.
(preveo Nikola Bertolino)
MAČKE
Ljubavnici žarki i mudraci vole,
strogi podjednako, za već zrelih dana,
debele i tihe mačke, ponos stana,
koje, kao i njih, mraz i čama skole.
Prijatelji znanja i naslade, one
žele da ih mir i jeza mraka prate;
Ereb bi ih uzô za pogrebne hate,
kad bi mogle gordost pred ropstvom da sklone.
Plemenite like uzmu dok sanjare
ko polegle sfinge u samoći stare,
što kao da rone dnom sna nedohvatnim;
plodna im se krsta čudnim bleskom pene,
i ko sitan pesak, sve zrnevljem zlatnim,
zvezdaju im mutno tajanstvene zene.
(preveo Aleksandar Jovanović)
MAČKE
Ljubavnici žarki i glave učene
podjednako vole, za svog zrelog doba,
moćne blage mačke, ponos svojih soba,
jer su kao oni zimljive i lene.
Te prijateljice nauke i slasti
svud traže tišinu i mrkline kobne;
Ereb bi njih hteo za glasnike grobne,
kad bi im čast mogla tako nisko pasti.
Zauzmu sanjareć poze neobične
velikim sfingama u samoći slične,
uspavane u snu beskrajno dalekom;
s bokova im siplju iskrice magične,
a tačkice zlatne, nalik pesku mekom,
zvezdaju im čudne zenice mistične.
(preveo Kolja Mićević)
MAČKE
Vatreni ljubavnici i od nauke ljudi
u zrele kad godine zađu vole veoma
moćne i blage mačke, što su im ponos doma,
i poput njih se klone i kretanja i studi.
Poklonice saznanja, odane sladostrašću,
one tišinu traže i sve užase tame;
za grobne bi ih hate Ereb uzeo same
kad bi s njegovom mogle da se pomire vlašću.
Gospodstvenog su lika dok su nepomične, snene,
kao velike sfinge samoćom opružene,
snatre i ko da tonu u neki san bez kraja;
plodna im bedra iskre čarobne rasipaju
a nalik pesku drobnom, čestice zlatnog sjaja
tajanstvene im zene zvezdama zasipaju.
(preveo Leon Kojen)
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]