Zaista veliki romani realizma, su oni u kojima pisac otklanja pažnju od svog stvarala?kog postupka, te stvara iluziju stvarnosti, iluziju da o njima sve znamo, da su oni život, a ne književost. Zato ?ak i u „Luju Lamberu“, koji je spada u Balzakove „filozofske studije“, Balzak nastoji da se nešto što se opire naraciji – put kroz svet ideja – naratizuje. Druga?ije je u starijoj literaturi romana, na primer kod Dikensa, koji je bio ugledan i ?itan. Kao i Tekeri i Džordž Eliot, ?itan je u krugu ruskih pisaca – veliki ruski pisci su bili neverovatno dobri poznavaoci engleskog romana, na primer omiljena Tolstojeva lektira u vreme pisanja „Rata i mira“ je bio Trolop, koga danas niko ne ?ita (Tolstoj je kod Trolopa, u opisu porodice, nalazio ono „iracionalno, nemo sporazumevanje me?u ljudima“). Nažalost, Dikens i ostali engleski pisci odjednom su skliznuli u kategoriju „boži?nih pri?a“, odnosno romana koji se ?itaju u adolescenciji. Time im je u?injena velika nepravda – Dikens nije o tome kako bogati stric, kao deus ex machina, spašava male nesre?nike. Potpuno nasuprot Dikensove tehnike su „Beleške iz podzemlja“, pravi obrazac narativne izgradnje, izuzetno inspirativno delo za svakog ko razmišlja o naraciji. Kada tražimo sli?ne primere kod Balzaka, možemo se u „Izgubljenim iluzijama“ usredsrediti na Devetoricu iz Ulice ?etiri vetra koji su Balzakovi glasnogovornici, naro?ito Danijel d’Artez, Bazakov glasnogovornik, koji kako progovori iznosi zavetne Balzakove misli, autorske komentare o književnosti. Takvih ljudi kao Devetorice ina?e nema u Balzakovljevom svetu – oni su idealna Balzakovljeva zamisao o tome kakvi bi ljudi zaista trebali da budu.
Pitanje o periodizaciji u književnosti je još uvek otvoreno. Samo su romanti?ari sebi dali ime i sebe prepoznavali kao romanti?are, mada ?ak ni engleski romantira?i sebe nisu videli druga?ije nego kao „jezersku školu“. Bajron, oli?enje romantizma, pljuvao je i prezirao romantizam, zaklinju?i se u Poupa, klasicistu. Govorio je da „svaki pijani Irac može da bude romanti?ar“, a sam je živeo kao avatar romantizma – prelep, ali hrom (natuknica na ?avola). Sli?no tome Balzak i Stendal nisu sebe videli kao realiste. Balzak nije hajao za savremenike jer ga nisu razumevali i tvrdio je da je Valter Skot najve?i pisac ikada. Stendal je dokazivao da je „Princeza de Klev“ ve?e delo od svega što je Skot ikada pisao i da Skot ništa ne valja. Naravno, Balzak nije smeo da se zameri publici jer je zavisio od prodaje svojih romana. On ?ak Skota uzima za predložak svojih filozofskih ekskursa – ne zato što je Skot pisao na taj na?in, ve? zato što je sam Balzak osmislio filozofski diskurs romana, pa mu je bio potreban nekakav mecena koji je bi tome dao legitimitet. ?udno je da je Stendal doživeo ovakav tretman, da ga se danas ?ita kao adolescentsku literaturu, dok je ranije smatran „ozbiljnim piscem“.
Sent-Bev i Ipolit Ten (filozof, danas cenjen kao književni kriti?ar, središnja figura kriti?ke misli Francuske u 19. veku) napisali su oglede o Balzaku. Oni su mu savremenici – to je stoga pogled iz epohe koja poznaje živ realizam. Oni tako svedo?e o na?inu recepcije realizma onoga ko mu je savremenik i pokazuju šta su savremenici videli u piscima realizma. Bjeljinski obrazuje poetiku na osnovu tek izašlih Gogoljevih dela i naziva je „naturalna škola“ (što ne treba brkati sa naturalizmom). Zatim u istu školu svrstava i Dostojevskog. Prvi njegov roman, „Bedne ljude“, proglašavao je genijalnim. U to doba je imao nevi?enu kriti?arsku mo? – da kontituiše i uklanja književne vrednosti. Kasnije ga je kritikovao, jer Dostojevski više nije pratio, kao u svom prvom romanu, Gogoljevo delo („Bedne ljude“ treba ?itati u kontekstu „Šinjela“) i razvio je svoj dar fantasti?ara (po?eo je da obožava Hofmana, što se vidi u pripoveci „Gazdarica“ i romanu „Dvojnik“), pa, težina re?i Beljinskog, ispisuje Dostojevskog iz „genija“. Dostojevski taj udar nikada nije preboleo. U narednim romanima izbacio je sve fantasti?no. Fantastika u njegovim delima ostaje prisutna samo diskretno, recimo u „Zlo?inu i kazni“, u liku Svidrigajlova, koji se uvek pojavljuje „kao u snu“. Samo kada se on pojavi, Dostojevski prestaje da govori o Raskoljnikovu. To name?e ideju da je Svidrigajlov duhovni dvojnik Raskoljnikova. Danas je nezamisliva tolika snaga u figuri jednog kriti?ara, koja bi mogla da skrene sa puta jednog Dostojevskog.
Literatura o romanu nastala u vreme realizma je ogromna, jer su realisti izuzetno autopoeti?ni i teorijski plodni. Tolstoj je ostavio omanju biblioteku nedovršenih predgovora za „Rat i mir“, koji je isprva trebalo da bude roman o dekabristima. Stendal je najmanje pisao o književnosti, ali je zauzvrat ostavio ogromnu literaturu o likovnoj umetnosti, što se proteže ?ak i na „O ljubavi“, njegovu neumetni?ku ali bitnu knjigu, pošto je njegov roman „Crveno i crno“ ispunjenje teorijske sheme iz te knjige. Napisao je studiju „Rasin i Šekspir“, suprotstavivši klasicizam i romantizam, stroga pravila i nepoštovanje jedinstva. U zaklju?ku te studije je naveo da bi savršen romantizam bio onakav roman kakav ?e on napisati. U svom tekstu o „Princezi de Klev“, pisanom za vreme pisanja „Crvenog i crnog“, utvr?uje nemogu?nost pisanja „tokom svesti“, jer bi takav roman zahtevao hiljade strana. Vrlo moderna misao. Tolstoj piše „Šta je umetnost“, teorijski traktat o umetnosti. ?ak i kada ?itamo ovakve teorijske, javne istupe, moramo da vodimo ra?una, kao što je i njihov pisac morao da vodi, kada se nešto govori o romanu, pošto je on bio žanr koji tada još nije bio priznat, verifikovan kao žanr. Sve do 19. veka roman je gledan kao nešto što izaziva podozrenje. Engleski romansijeri, ?ak i veoma uticajni, držali su svoje spisateljstvo po strani, kao nešto o ?emu nije trebalo govoriti u finom društvu. Vordsvort, puritanac, tražio je da se roman ne daje u ruke mladeži, jer prikazuje nitkove, i to jako blisko i otvoreno, sa intimne njihove strane. Svest o tome da se dokaže valjanost posla romansijera dominanta je misao ovog doba. Romansijer mora da brani samo medij u kome stvara. Zato Balzak mora da prenaglasi bliskost romansijera sa nau?nicima prirodnih nauka, prirodnjacima. On naglašava potrebu romana da objasni svet, da prikaže kauzalitet doga?aja. U predgovoru za „Ljudsku komediju“ on nalazi prirodan uticaj prirodnih nauka na roman, konkretno uticaj teorije o uticaju prirodne sredine na formiranje organizama. On prenaglašava vezu prirodnjaka i romansijera, a to radi da bi sebe približio onoj klasi koju je društvo u to doba najviše cenilo. Rusi jedino teorijsko lice okre?u javnosti, a drugo lice teorijsko lice skrivaju u dnevnike. Tolstoj, u dobu kada se zalaže za najve?i utilitarizam u umetnosti („Šta je to umetnost“, delo kome ?ak i Velek priznaje hrabrost, a što ga navodi da porekne i sopstveno delo i samog Šekspira), vodi dnevnike (a imao je više vrsta tajnih dnevnika, od onog za fioku, do onog za ?izmu) u kojima piše poetiku neverovatno blisku Prustu. I ina?e su njih dvojica veoma blizu – Prust je u Tolstoju prvi našao nešto više od moraliste i istori?ara. Tolstoj piše da je umetnost „spontano se?anje“, „mikroskop koji pisac okre?e sebi da bi u sebi našao tajne zajedni?ke svima“ (Prust i Jung, tim redom). Tako i Dostojevski – u „Piš?evom dnevniku“, koga je pisao za objavljivanje i u kojem ima puno zlatnih re?i o Pou, Igou, Servantesu, Bajronu, govori jedno. Na drugim mestima – nešto drugo. Balzakovljeva pisma grofici Hanskoj nisu isto što i predgovor „Komediji“ – u njima se vide nijanse misli koje ?e se u predgovoru izgubiti. Bez tih privatnih zapisa ne bismo na isti na?in razumeli Balzaka. Dostojevski je želeo da za javnost napiše politi?ki pamflet u kojem bi se obra?unao sa protivnicima. Ali u mukama pisanja tog pamfleta zaustavio je rad na „Zlim dusima“. Tek kada mu se kao u snu prikazao Stavrogin („onaj koji nosi krst“), roman je krenuo, a pamflet izgubio.
